Četiri dana kasnije...

 

 

 

 

Ova jesen je toliko lepa, da osećam kao da mi se ruga. Ne mogu ti opisati magiju u bojama lišća, magli koja se diže iznad drveća, svežem vazduhu i nekom miru u svemu tome.

Ranije kad sam razmišljala o mogućnosti da me ostaviš, očekivala sam da će mi se srce raspući na pola i da ću umreti na mestu. I dalje živim, a ne znam kako.

Nisam umrla kad sam tebe videla beživotnu. Sklonili su onaj užasni aparat koji je svojim pištanjem samo zlokobio.

Nisam umrla ni kad sam videla kako te njih dve grle i plaču.

Nisam umrla ni kad sam išla sivim hodnikom koji su obasjavale fluorscentne sijalice da se pozdravim s tobom.

Nisam umrla ni kad sam te poljubila poslednji put i videla kako zaključavaju kovčeg.

Preživela sam prvu noć nekako. Prekršila sam neka tvoja pravila. Celu noć smo sedele u tvojoj sobi, svetla su gorela na sve strane. Sele su na autobus čim sam im javila i bile uz mene. Da sam bila sama, možda i ne bih preživela. Biću im zahvalna do kraja života. Čitale su mi delove iz dnevnika koji si pisala u poslednjim mesecima. Sve tri si nas dovela do suza. Sve tri ti se divimo.

Gledala sam ljude koji obično ne plaču, kako plaču zbog tebe. To samo svedoči o tome koliko si bila velika. Koliko je tvoja energija bila jaka.

Vratila sam te u rodni grad, kao što si i želela. Ujutru dok smo pratili tvoj kovčeg, vreme je bilo bajkovito. Otišla si u najlepši deo jeseni, od tebe ništa manje nisam mogla da očekujem.

Kad je povorka krenula, sunce je granulo, kao da mi poručuje da si na boljem mestu. To me je utešilo.

Moram da naučim da živim sa ovom tugom, sa prazninom koju si ostavila. Presekla si naše živote na pre i posle tebe.

Ništa više neće biti i isto i tu leži moja najveća bol. Svi neispunjeni planovi, sve što smo želele.

Ali kunem ti, ispuniću sve što nisi stigla da uradiš. Znam da sam spora, ali neću te izneveriti.

Daj mi samo vremena da naučim da živim bez tebe. Trenutno je sve kao u simulaciji, radim stvari a ništa me zapravo ne osećam. Ne znam dokle će trajati. Ali ne stajem, ne smem da stanem. Ti nisi stala nikad, uvek si gurala, koliko god je bilo teško. Neću te razočarati.

Jedino me teši da si konačno pobedila tumor. Prokletnik je umr’o zajedno sa tobom. Nisi mu dozvolila da se širi i da te muči dalje.

Ti si moj pobednik!

Prošlo je samo četiri dana. Ostao mi još ceo život bez tebe.