Četiri stavke za oproštaj i Sinan za dušu

Reče jednom moja ortakinja: "Svaka veza ti se završi ili raskidom ili brakom. Trećeg nema."
Vrlo lagano.
Ranije sam se tome smejala jer nisam smatrala da sam tip za veze. Prolaze dejtovi, momci, aferice. Bude neka veza, gore dole, ništa bitno, na kraju prođe. Dođe neko bolji, zanimljiviji.

Tešila sam mile i drage drugarice dok su prolazile kroz raskid.Neke su padale u emocionalni ambis, plakale danima, opijale se. Gledala sam kako lude, a nije mi bilo jasno zbog čega. To je samo tip. Da li si normalna, trgni se iz toga, drugi će već doći.
''Videćeš ti, kad se zaljubiš.Ne znaš kako je meni dok te ne udari ljubav po glavi, a ako ne otvoriš oči na vreme, obrne te naopačke i pusti te da visiš tako kao zaklano prase.''
Gledala sam je zbunjena a i zabrinuta. Kakvo zaklano prase, ko te bre obrće naopačke?

Ali šta sam ja tada znala? Reče jednom moj otac, ''pametni uče na tuđim greškama, oni obični na svojim, a oni glupi, glupi nikad ne nauče''.

Najbolje osetiš na svojoj koži. Kad opeče celu, pa goriš i ne znaš šta dalje.

Pojavio se nenadano, uvek sam verovala da su takve stvari najbolje za čoveka. Život se desi dok praviš planove. Ja njega u planu nisam imala. Bio je sve što sam želela, a da nisam ni imala pojma da to želim.

Dovoljno visok da mogu da nosim štikle, a ne budem grdosija pored nižeg od sebe.
Bivši su mi govorili da im to ne smeta. Kad su niži od devojke sa kojom su u vezi. Jedan mi se čak pohvalio kako je smuvao neku žensku mnogo višu od sebe i nazivao ju je ''moj lični Everest''.
To mi je zvučalo pogrešno na tako mnogo načina. Ja sam oduvek želela da budem ''nežni cvetić'' pored svog muškarca, a ne planina na koju će on da se uspne.

Pored toga što je bio tako visok i zgodan, bio je i pametan. To je veliki plus. Kad je visok, a prazan, može samo da ti menja sijalicu. Eventualno osigurač. Ako zna.
Kada je pametan i pažljiv prema tebi, tu nešto ne štima. Previše je dobro da bi bilo istinito.
Jednom sam ga pitala zašto je toliko divan prema meni.
''Da sam drugačiji, da li bi me želela pored sebe?'' - odgovorio je kao da je to nešto sasvim očigledno.

Možda smo prebrzo rekli ono ''volim te''. Možda smo se zaneli. Oboje smo izašli iz veza koje su nas namučile, pa je ovo bilo nešto drugačije, nešto za šta sam ja poverovala da je ljubav.
Bila sam sigurna da će trajati. Želela sam da traje.
Kada me je njegova koleginica pitala, gde vidim sebe za pet godina, ja sam vrlo sigurno odgovorila da vidim sebe pored njega.

Koliko je dečije naivnosti i gluposti bilo u toj rečenici. Tek sad vidim.

Jedno vreme sam bila voljena i srećna. Onako kako nikada nisam bila.
Dok više nisam bila.

Uporedila bih to sa sledećom situacijom:
Dovede te tvoj dragi na ivicu litice. Gledaš nebo, gledaš prirodu oko sebe. Diviš se lepoti. Sjediniš se sa prostranstvom. Gledaš lepotu kojom si okružen i pomisliš da bolje od toga ne može da bude.
Onda samo osetiš kako te gura. Izgubiš tlo pod nogama. I to je to. Nestaneš.

- Ne mogu više ovo. Previše je. Nisam srećan pored tebe.

I to je to. Kad te neko ne želi, ne moliš da ostane. Ne zadržavaš ga kad ne želi da ostane. Naučila sam to na tuđim primerima.


Šta raditi dalje, kad sve stane? 

Počinju da se javljaju neki novi osećaji, jad, čemer, krivica.
Toliki osećaj krivice da te obori svojom težinom. Ne želi me. Do mene je. Ja ne valjam. On je bolji od mene.

Okrenula sam se onim istim prijateljima, kojima se ranije podsmevala. Oni su bili veterani, oni su voleli i izgubili. Nudili su savete koji su izgledali ovako: 

Drugarica:
Kad je mene moj ostavljao, trebalo mi je pet meseci da se oporavim.
Ja:
Kako si se izvukla iz toga?
Drugarica:
Brate, prvih par meseci nisam mogla oka da sklopim. Bila sam u opasnom tripu da je samo on za mene i plakala sam danima i bila depresivna. Zato sam se gudrala. Svaki dan. Odem kod ortakinje, ispušim jednu buksnu, mnogo me dobro spuca. Nekad smo pravile koktele lekova i onda blejimo tako i ono, mnogo me dobro spuca.
Druga stvar. Sinan. Opasno pomaže.
Ja:
Kakav Sinan?
Drugarica:
Sakić bre. Uzmeš slušaš preslušaš najveće hitove. Prvo, smeješ se k'o budala, jer brate Sinan. Onda te svaka pesme udari u srce i plačeš kao majmun. I bude ti do jaja. Posle suza naravno.

Ja sam više lično bila za Tomu ili Šabana, to su ljudi kojima se okrećem kad zagusti.
Bromazepam jedan ili dva, kad se setiš kako je govorio da želi posle ispitnog roka da pređeš kod njega, a posle se žalio kako si se raširila po stanu kao epidemija. Bes radi, jer si verovala, patetika kad znaš da ti fali da legne pored tebe i obgrli te onako zaštitnički.
Srce propada u pete, oči nadute od suza.

Komšinica od preko puta dok me gleda kako sedim u krevetu u dva poslepodne u pidžami, ojađena kao Floresita kad nije mogla da zaradi dovoljno na pijaci da prehrani brata i sestru.
- Alo mila, nemoj da si luda. Jedan se oteg'o drugi se proteg'o. Pogledaj se, ti si pička i po'.
 Ko ga jebe, kad je glup. Ne plači za budalom. Diži se iz tog kreveta i zajebi kretena. 

Ili moja drugarica/frizerka.
- Dođi mala da ti izvučem njega iz kose. Sredimo te skockamo, a za vikend, klub je naš. Pička kao ti, naći ćeš nekog očas posla.

Jedan drug mi je pričao kako je nakon što ga je cura ostavila posle četiri godine veze odlučio da se ofarba u plavo.
- Izgledao sam kao muška kurva, ali bilo me je briga. U to doba mi je trebalo nešto novo. Bilo je dobro neko vreme.
Izgleda da ne menjaju samo žene frizuru kad žele promenu.

U ovo doba patetike i bola, prijatelji su najbolja hrana za dušu.Zasmejavaju, besne, savetuju. Kaže vreme će učiniti svoje, kažu da je pravi ne bi otišao. Kažu vrediš više od toga.

Slušam, ali ne čujem. Mislim na njega svaki dan. Plačem manje, ali ne boli manje.
Volim ga i mrzim u isto vreme. Volim jer dok je bio divan, bio je najbolji do sada. Kad je bio loš, voleo je da me vređa i ponižava, što kroz šalu, što kroz zbilju. Verovatno da bi me oterao od sebe.


Kaže, posmatrao mi profil godinama. Nisam htela da izađem s njim pre par godina, ali me nikad nije zaboravio. Kad izađe neka moja slika, oduševi se, pita se kako bi bilo da ga primetim.
Pita se da li bi uspeo da me osvoji.
Potrudio se, skidam mu kapu za to. Oko mene je izgradio kule i gradove, onda ih je srušio. Umorio se. Kaže, dolazim sa koferima problema. Previše je to za njega.
Ali neke uspomene sa mnom ostaće mu urezene u sećanje, dok god je živ. Ćutim, jer nemam više reči.

Po savetu svog dragog prijatelja, poslala sam mu poruku za kraj. Sadržala je sledeće stavke:
jedno hvala za sve lepo
jedno izvini za sve ružno od mene
jedno srećno na dalje
jedno, uvek ću te voleti.

Sa tim poslednjim se nisam slagala. Kažem, ne želim da ga volim, jer on je taj koji je odustao od mene, on će mene zaboraviti.
Kaže on da neću, vreme će učiniti svoje, ali neka mu to ostane u sećanju. Neka se pita šta bi bilo da je ostao.


I tako i beše.