Pet minuta je dovoljno za odluku: sastanak ili cipele

Bio je to jedan od onih zimskih dana koje lako pomešaš za prolećni dan. Sunce visoko na nebu, gužva na ulicama, raznoliki izbor garderobe. Ljudi u perjanim jaknama, u kaputima, čizmama, patikama, žure negde. Osećala se dobra energija u vazduhu, ušli smo svi u novu deceniju, prošao je sumorniji deo zime, oseća se proleće u vazduhu.

Poneta lepim vremenom, odlučila sam da dan posvetim sebi. Gluvarenje po radnjama, duga šetnja, ručak i bioskop na kraju. Šta ima lepše od završetka dana u polupraznoj bioskopoj sali, gde možeš na dva sata da pauziraš život i svaki problem koji te muči. Barem je tako meni bilo.

Prolazila sam pored svoje omiljene prodavnice obuće i rekoh da svratim i bacim pogled. Ko zna, možda se tamo krio moj novi par cipela, a možda samo izgubim vreme. Bila sam voljna da probam, vidim imam li sreće.

Dve mlade radnice su pakovale tek pristiglu robu. Jedna od njih je skoro počela da radi i onda su neobavezno ćaskale i upoznavale se. Treća starija plavuša je ubeđivala gospođu da je izvesni kofer pravi izbor za nju.
- Verujte gospođo, ljudi koji putuju tom avio linijom uzimaju kofer isključivo te marke. Odgovarajuće dimenzije su.
- Jao sinko, nije za mene za unuku je. Ne znam šta da radim. - rekla je namučenog izraza lica.

Prošla sam pored njih i došla među cipele. Gledala sam i razmišljala da od kada sam dovoljno odrasla da mogu cipele da kupujem bez nadzora majke, uvek bih radije birala štikle. Štikle koje izdužuju nogu, štikle za svaki dan, za veče, za izlazak sa prijateljima, šetnju i večeru sa momkom. Takva štikla ne sme biti previše visoka, jer niko ne voli da hoda na štulama. Ne sme ni biti previše tanka jer noga ne sme da liči na kobasicu u koju je probodena viršla, već mora biti neka prava mera između obuće za veče i dnevnu varijantu. Mora da bude baš po mojoj meri.

Moja ljubav prema cipelicama na štiklu, iliti gležnjačama je bila velika. Do te mere da u cipelarniku nisam imala ništa ravno, pitaju me ljudi kako mogu da hodam stalno na štiklama. Kako me ne bole stopala, pa bole me, ali sve dobre stvari u životu moraju da bole.

Pa i ljubav, ali i pored toga ne prestajemo da tražimo onog koji je po našoj meri. Nekog ko će nam odgovarati u svakoj prilici. Za noćne izlaske, za kafenisanje. Da naša majka misli kako ide uz nas, a da drugarice budu malkice ljubomorne što je tako divan i da same požele takvog.

Pogled mi je lutao po različitim modelima dok  nije pao na njih. Crne, jer volim klasiku. Štikla dovoljno visoka da me podigne sa moje mizerne visine, ali nije previše tanka da me zabole noge ako dugo stojim na njima. Čak je i asimetrična, što joj daje neku drugačiju notu. Kao pepsi twist, klasična ali s nečim novim. Kao šlag na torti dolazio je špicasti vrh. Vrh koji je nagoveštavao eleganciju sa dozom nevaljalosti. Ljubav na prvi pogled.

Probala sam, i počela da se šetam po prodavnici i zagledam ih sa različitih uglova. Sa svakim pogledom, bile su mi sve draže. Ali onda sam primetila nešto što mi je skrenulo pažnju. Leva cipela je na svom vrhu imala primetnu ogrebotinu. Bile su jedini par sa mojim brojem. Osetila sam razočarenje, ali nisam gubila nadu.

Prišla sam plavuši koja je vraćala kofer koji baka ipak nije kupila za svoju unuku. Plavuša je bila vidno razočarana jer je sklopila slatku pričicu za baku u nadi da će prodati, ali baka je ipak rešila da neće.
- Ja se izvinjavam, ali ovaj model ima ogrebotinu na sebi.

- Verovatno je to samo fleka od lepka. To se skida. - rekla je ni ne pogledavši me.

- Gospođo, ova fleka od lepka ima određenu dubinu pod prstima i to je čini ogrebotinom. - rekla sam oštrije, što ju je nateralo da mi posveti svoju pažnju.

- Da, ogrebotina je. Ne znam kako se dogodilo to.

- Ja sam rešena da kupim taj model cipela, ali ih ne želim vidno ogrebane. Možete li mi ponuditi neko rešenje.- upitala sam što sam slađe mogla.

- Naravno, odmah ću pogledati imamo li ih u nekoj drugoj radnji.

- Bila bih Vam zahvalna.

Užurbano je kucala na računaru dok nije rekla: - Imate ih u našoj drugoj radnji, u broju koji Vam odgovara.

- Hvala najlepše.- rekla sam sa osmehom na licu, trudeći se da ublažim pređašnju oštrinu.


Izašla sam iz prodavnice puna elana, stavila naočare na oči i krenula u pohod na cipele. Sudarala sam se sa ljudima, ne obraćajući pažnju na njih. Odjednom je preda mnom zastao muškarac i rekao:
- Ja tebe poznajem- široko se osmehujući.
Bila sam zbunjena, jer je on bio potpuni stranac za mene. Odmerila sam ga. Visok, ćelav, lepo lice, širok osmeh. Zgodan. Nosio je crnu jaknu, preko nje neku smešnu torbičicu. Delovalo mi je da ima preko 30 godina.
- Izvini, ja stvarno nemam predstavu ko si - rekla sam zbunjena. Za muškarce koje ne smatram zanimljivim sećanje vrlo brzo izbledi. Možda sam ga upoznala ranije, ali nisam mogla da povežem taj lik sa nekim imenom.
- Ma sa fejsa. Imamo se tamo. Ćaskali smo nekad.
To nije bilo dobro. Društvene mreže i tamošnje ''upoznavanje'' sa momcima sam odbijala. Poruke koje su počinjale sa:
lepa si..
slatka si...
ćao, baš ti gledam fotku i osećam se kao lav koji gleda u gazelu.
 budiš nešto životinjsko u meni.
baš si seksi...jesi za komb? 
:) 
sam ignorisala bez imalo griže savesti. Pitala sam da li je on bio jedan od njih.
- Izvini, ne pamtim. -rekla sam uz osmeh, pokušavajući da utvrdim da li mu posvetim vreme ili da se izgubim. Bio je lep, osmehivao se vrlo slatko.
- Ja ne volim to, znaš, dopisivanje preko mreža, ja sam ti više za oči u oči. Hajmo sad zvanično da se upoznamo, ja sam Bane. - reče pružajući mi ruku.
Mudro, možda je dobro što još nisam pobegla.
-  Drago mi je Bane.Slažem se sa tobom, iz razgovora najbolje zaključiš da li ti neko prija ili ne.
- A gde si se ti uputila?
 -Krenula sam da kupim sebi cipele. Idem do obližnje radnje.
-Mogu li sa tobom?
- Što bi ti išao sa mnom da kupim cipele?- upitala sam zbunjena.
- Paa, ja sam nešto neobavezno u gradu, pa ako ti treba pomoć.
- Vrlo dobro znam šta mi treba Bane. Društvo za kupovinu nije jedna od tih stvari. Mada, možeš mi praviti društvo do radnje, ako je to ono što želiš.
- Da, voleo bih to. Samo moram da svratim u pekaru da se javim bratu, čekaš me?
- Ja ću polako nastaviti napred, a ti me stigni.

Pamtim da mi je neko ranije rekao kako je pet minuta dovoljno da vidiš da li ti neka osoba odgovara. U prvih pet minuta onaj koji te intervjuiše već zna hoće li te primiti na posao. U prvih pet minuta muškarci donesu odluku da li je žena koja stoji pred njima samo za jednu noć ili nešto više. Odlučila sam da dam Banetu tih pet minuta, da vidimo kakav će utisak on ostaviti.

Okrenula sam se i videla da ide za mnom. Hodali smo lagano. Preporučivao mi je neke butike za cipele, gde je koža kvalitetna. Rekla sam mu da sam već izabrala svoj par. Govorio mi je da je završio geografiju, kako predaje na fakultetu u drugom gradu, a ovde radi u srednjoj školi. Pričali smo o gradu i ljudima. Videlo se da je čovek pametan, obrazon. Prijao mi je njegov glas. Sve je bilo fino, kad odjednom:

U pola hoda je zastao.
- Znaš, ti meni strašno prijaš kao osoba - rekao je blago me stisnuviši za rame.
 Pitala sam se kod kojih devojaka prolaze ove fore, koliko ih često upotrebljava. Da li misli da ću trepnuti slatko i reći kako mi i on prija?
- Kako možeš to da znaš, samo što si me upoznao. - htela sam da mu dam šansu da se izvuče iz te glupe konstatacije.
Vrlo me je drsko odmerio od glave do pete.
- Ma imam taj osećaj. Slatka si i dobra.- ali me i dalje nije gledao u oči.
Izgleda da mi je na grudima pisalo da sam dobra, pošto mu je tu pogled zastao.
- Jel to piše na mojoj košulji da sam dobra, Bane?
- Haha, a opasna si ti. Šta kažeš da cipele kupuješ drugi dan, a sad da odemo na kafu?

Crveni alarm mi upalio. To mu je bila ključna greška. Čovek je bio nestrpljiv da me vodi na kafu, a ja sam bila nestrpljiva da odem od njega.

- Hvala na pozivu, ali ja sam krenula da kupim sebi cipele i to planiram da uradim.
- A da mi daš broj, pa da idemo u neku šetnju neki dan?
- Nosim visoke štikle, kao što možeš da vidiš, to nije obuća za šetnju.

Videla sam da je već počeo da se gubi. Nije znao kako da me privoli da izađem sa njim. Nadala sam se da je odustao.
- Muškarac treba da vuče sve konce, ali ti mi to nikako ne dozvoljavaš.

Na ovo sam htela da prasnem u smeh. Ne sećam se muškaraca koji su znali da vuku konce kako treba. Sve se obavljalo na brzinu i svaka devojka im je prijala kao osoba na keca. Pomaže ako im je ta dobra osoba i privlačna, ako je žele videti bez odeće. Što je u redu za onu kojoj je to potrebno. Ili koja želi da joj se oči mažu sladunjavim rečima.Ali ja nešto nisam imala volje za tim.

Bilo je vreme da završim sa besmislenim razgovorom. Trudila sam se da grubost svedem na minimum.

- Bane, hvala ti na ovoj šetnji, ali smatram da tu treba da stanemo.
Ja sam skoro izašla iz duge veze (LAŽ, dužina veze nikad nije merilo jačine osećanja).
Još uvek patim za njim ( LAŽ, zaboravila sam mu i boju glasa).
Nemam volje da izlazim na sastanke ( ISTINA, ali bih radije izašla sa nekim ko je originalniji od tebe).
Treba mi odmor od muškaraca (ISTINA, ali ne od svih muškaraca, generalizacija nikad nije dobra).

Zapravo cela istina bi bila ovakva:
Bane, ne razlikuješ se od drugih muškaraca. Da si uradio nešto novo, da me nisi skidao pogledom, da nisam videla da ti je jedina želja da me odvedeš u krevet, verovatno bih popila tu kafu. Da sam videla nešto drugačije u tebi, sigurno bih pristala na tu. Ali ti si isti, kao i milion drugih. Iste priče, dosadni razgovori, dosadna pitanja. Šta voliš da radiš u slobodno vreme? Kojim poslom ćeš da se baviš? Onda komplimenti na račun izgleda i sve one forice koje sam već čula.

 Možda  Bane da si ispoštovao moju želju da kupim to što sam htela, pre nego što si mi stao na put i ušao u život, možda bih želela da te vidim ponovo. Odmah si pokazao da te ne zanimaju moje želje, već samo ispunjenje tvojih.
Da si rekao na primer...
 ''Kupi danas te cipele koje želiš. Verujem da će ti dobro stajati i da ćeš biti srećna zbog njih. A sutra, sutra ćeš popiti kafu sa mnom. Nađimo se u podne na istom mestu. Ja ću te čekati.''
Da se okreneš i odeš, ostaviš me u čudu. Da me zaintrigiraš. Da poželim da te opet vidim, da poželim da saznam više. Da dođem na isto mesto, čisto da vidim hoćeš li se pojaviti.

Ali ne, ti si stavio sve karte na sto, dozvolio mi da ti vidim namere i sad očekuješ nešto od mene. Očekuješ moje vreme, moju pažnju. A to ne trošim uludo. Više ne.

- Šta si ti u horoskopu?- pita me mrtav ozbiljan. - Da nisi neka lavica?
Zakolutala sam očima na glupo pitanje. Sada je pokušavao da me analizira na osnovu horoskopa.
- Ja sam strelac.
- AU. Kol'ko dobro. Pa i ja sam. A da mi ipak daš broj?- upitao je pun nade.
- Ne. Ako je suđeno da se vidimo ponovo, videćemo se.
- Sudbina ne postoji. Sami kreiramo svoju sudbinu. Evo ja sam danas podsvesno želeo da te vidim i eto te.
Stajala sam u čudu.Tolika količina gluposti mi je bila teška za svariti. Ironija priče je što je preda mnom stajao doktor nauka, toliko položenih ispita iza njega, toliko naučenog gradiva, a i dalje sa devojkom ne ume da razgovara.

- Znaš šta, u pravu si. Ja sam danas ustala i poželela da kupim cipele. To upravo ću upravo uraditi. Doviđenja!

Okrenula sam mu leđa i ušla u prodavnicu. Našla sam onaj par cipela koji sam želela. Ove nisu imale ogrebotinu. Bile su savršene. Odmah sam ih obula i rekla im da mi spakuju stare. Platila sam i krenula svojim putem. Svidelo mi se kako štikle lupkaju po betonu.

Sunce je i dalje sijalo. Ljudi su prolazili kroz grad užurbano. Osećala se neka dobra energija u vazduhu. Puna elana sam se šetala kroz grad. Nove cipele su bile vrlo udobne.Razmišljala sam o bioskopu i filmu koji bih gledala. Prošao mi je Bane kroz glavu. Pitala sam se da li sam možda pogrešila što sam odbila tu kafu. Gledajući se kroz izlog, pitala sam se da li je dobro što sam izabrala cipele naspram sastanka sa privlačnim muškarcem. U tom trenutku mi je zavibrirao telefon. Bane se javlja na fejsbuku.
prava si mačka
voleo bih da te vidim
javi se kad si slobodna za kafu :) 

Znala sam da je moja odluka bila ispravna. Cipele vrede više od tog sastanaka. Njih ću nositi svuda. Dopašće se mojoj mami. Drugarice će ljubomorisati kad ih vide. Biće dobre za dan, a i za noć.
Bane bi se možda dopao mojoj majci, ali meni nije pasovao. Ni za dan, a kamo li za noć.
Dobra stvar koja ide sa godinama jeste iskustvo. Ako imaš sreće možeš početi da vidiš neke šablone koji se ponavljaju, možeš naslutiti poteze koji slede. Još bolja stvar jeste da ako vremenom shvatiš šta želiš, onda tome i težiš. I imaš dovoljno hrabrosti da pratiš svoje želje, bez straha od samoće i tuđeg mišljenja.

Moja želja je bila da dan posvetim sebi. Da uživam u stvarima koje me čine srećnom. Kafu sam ionako planirala da popijem, sama.