Telefonski razgovori : Vunene čarape, orgijanje i milenijalci

   - Kako je tamo? - pita me promuklog glasa.


 Samo što je otvorila oči i čujem kako pristavlja vodu za kafu. Kako već godinama ne živimo zajedno, kafu češće ispijamo preko telefona nego licem u lice. Ja sam svoju popila, jer se svako jutro probudim kad i moja majka za posao i posle toga ne mogu ni da se uspavam. Sada je red na pauzu za cigaretu.Pauza od celodnevnog gledanja ''Moderne porodice''.
 Prilazim prozoru i posmatram komšiju Janka kako ide niz ulicu i nosi ljubičasti ceger, a patikama gaca kroz mokro lišće. Okrenem leđa Janku i prozoru, sedam za sto, paklica je već spremna, cigereta izvučena i čekam dovoljno dramatičan deo u razgovoru da mogu da zapalim.

   - Mrtvo, kako drugačije može da bude u ovom gradu. Jedino što valja jesu ove jesenje boje. Pričaj mi, šta se dešava kod tebe.
  - Ma ništa, bila sam juče sa ženama. Blejale smo kod Bokija i Nevene. Šok večeri je bio kad je Đina objavila kako je povalila gudački kvartet.
 - Kako to misliš, povalila gudački kvartet? Kao, spavala sa svima iz kvarteta?
-  Kao spavala sa svima, u isto vreme. Petoro ljudi. Na gomili. Petorka.
 Prva asocijacija na petorku mi je pet beba koje majka rodi odjednom. Nikada nisam razmišljala o tome da se petoro ljudi odjednom jebe. Zamišljala sam kako bi to izgledalo.
- Gde si nestala?? - njen glas me je vratio u sadašnji trenutak.
- Ma razmišljam o mogućnostima te petorke. Ko, koga i kad. Jel vam je detaljno opisivala?
- Me nije mogla zbog Bokija. I nemoj molim te da zoveš to ''petorka''. To je tipično orgijanje.
- Blago njoj. Šta ako i ja tako nešto uradim?
- Orgijaš?
- Da.
- Dovoljno si gluposti pravila i bez toga.
- Oh, znam da jesam.
Još nisam zapalila. Verovatno nisam bila dovoljno šokirana Đinim orgijama. Setila sam se mog pokušaja da imam trojku. Da sam isključila mozak i opustila se, ko zna kakvu bih ja priču imala za pričanje. Meh, biće prilike.

- Ne znam šta da kuvam malom za ručak. Stalno kuvam jedno isto, grašak, krompir, spanać.
- Šta znam, skuvaj mu čorbu neku.
- Ne voli on to da jede.
- Svidela mu se ona što sam mu ja kuvala. - rekla sam vrlo ponosna na svoje umeće da od smrznute mešavine skuvam jestivu čorbu.
- Ne loži se bre, jeo je samo da te ne uvredi.
- Ej! U odnosu na tebe, ja sam Džejmi Oliver.
- Ma da. Ček malo da zakuvam kafu.

Vrlo brzo nam je tema Đininog orgijanja dosadila. Verovatno jer nam se obema u poslednje vreme život vrtoglavo menjao. Ona koja je u 24-oj godini promenila fakultet i sad studira sa ljudima koji su pet godina mlađi od nje, i ja koja sam se ponašala kao  raspuštenica kojoj se život završio zbog toga što ju je ostavio momak u kog je bila toliko zatreskana da je bila spremna da mu decu rađa i veš pere. Tipično ženska posla.
 Upalila sam tu cigaretu kojom sam se igrala, pošto nisam imala volje za duge monologe, jer realno ništa mi se zanimljivo nije ni dogodilo.

- Kako je na faksu, kako ide druženje sa decom?
- Jao, ti klinci su ti priča za sebe. Priđu mi i kao počnu da ćaskaju sa mnom, o faksu o tome kako je sve super i kako su prezadovoljni, kako žele mnogo da uče. Trenutak u kojem im ja kažem kako sam pet godina starija je magičan. Taj izraz užasa na njihovom licu je tragikomičan. Pogledaju me tipa; u jebo te, koji luzer je ova riba.Verujem da će zbog mene učiti više, da ne propadnu kao što sam ja.
- Hahahah. Naprosto mogu da te zamislim u tom ambijentu, kako širiš mudrost omladini.
- Fora, na početku semestra prilazi mi riba, seda do mene i pita: ''Jaao Bože, a jel i ti imaš tremu kao i ja?'' Ja je gledam belo, u fazonu sam ribo ne mogu ni da ti opišem koliko me boli uvo za ovaj faks i sve ostalo. Nego bilo mi je žao malog brucoša. Mislim svi smo bili istraumirani jednom.Mislili smo da je fakultet bauk.Ali ja stvarno, stvarno ne mogu da svarim ove milenijalce.
- Svesna si toga da i mi spadamo u grupu milenijalaca.
- Kako možemo, kad smo rođene na kraju prošlog milenijuma?
- Nije poenta u tome kad smo rođene, nego kroz šta smo sve prolazile, pojava mobilnih telefona, internet, bla, bla. (Istini za volju, nisam mogla da se setim svi razloga da stanem na kraj ovoj diskusiji, nego imala sam sreće da je nastavila dalje)
- Ma daj molim te, mi Srbi smo večito kaskali za ostatkom sveta. Kad si dobila prvi mobilni telefon?
- Drugi osnovne. Siemens c55. Imao je ''Turski Marš'' za ringtone. Baš sam se ložila na to. Još uvek  pamtim osećaj euforije dok sam ga izvlačila onako malenog iz kutije.
- Bravo za tebe. Dok su svi igrali zmijce na nokii, ja sam ih pravila na SMS-u od onih znakova, pa su me svi gledali kao debila.
- Bože, da li si zaista to radila?
- Ma da, od dosade. Isto kao kad čekaš na red kod lekara i počneš da se igraš prstima, Napraviš od njih ženu, ljubavnicu, mužda, itd.
- Haha hahah hahaha.- kad ovako nešto lupi, moj smeh je vrlo histeričan, lice mi se iskrivi u grimasu, dok su drugi taj zvuk definisali kao veštičiji smeh.
- Šta je toliko smešno? Zar se nisi i ti tako igrala?
- Smešna je ideja tebe kako se razgovaraš sa svojim prstima.

- Ali ti nisi ni svesna kako su ti klinci preduzimljivi. Pre par nedelja ponovo instaliram vacap i dočeka me oko 800 poruka iz grupe koji su oni napravili. Isprva sam mislila da sam hakovana, nisam znala odakle im moj broj. Dopisujemo se mi, faks, profesori, beleške, klasika za grupe sa faksa. U jednom trenutku im ja napišem nešto u fazonu kako moram da radim na sajmu, zamolim ih da mi pozajme skripte i usput se izvinim što bivam skot.I neka riba citira tu moju poruku, dok sam ja šokirana buljila u ekran jer nisam izvalila kako je to riba izvela. Napiše ona meni kao odgovor na moju poruku: Ja mislim da si ti mnogo kul, jel hoćeš da se družimo. I sad svi ovi počnu da citiraju njenu poruku i odgovaraju. Neko je umirao od smeha, drugi su bili u fazonu:Aaa, nemoj sa njom da se družiš, pašće taj ispit. DECA! Stvarno ih ne kapiram. Ali mala Iva me je kraljica. Pala sam na dupe od nje.
- Što, šta je uradila?
-  Pošalje nam ona u grupi profil svog instagrama.Neke vunene čarape prodaje i moli nas da je pratimo. Ali ne one oldschool što su plele naše babe, nego neke moderne, sa motivima iz Hari Potera i tako te zajebancije. I ja se  oduševim, mislim kako je lepo što mala nalazi vremena za štrikanje, stvara nešto novo, zarađuje.
Posle par dana dobijem ti ja neku kintu i imam u planu da kupim te čarape.Javim joj se u dm-u, kažem kako je do jaja što sama to plete i što tako zarađuje. Riba mi pošalje haha na tri reda i kaže kako naručuje čarape sa aliexpres-a. Tamo ih prodaju za evro ili dva, a ona ih preprodaje za pet. Toliko dobru zaradu ima od toga da je kupila sebi profesionalni nikon aparat i sad širi biznis.Bila sam u šlogovima. Kakav je to jebeni preduzetnički duh, deca kapitalizma razbijaju u ovom svetu. Sa druge strane imaš mene, ja imam 24 godine, radila sam pet dana na sajmu sa gomilom prepotentnih ljudi, zajebala to i pojela svoju zaradu za manje od nedelju dana. Kao generacija smo nesposobni.
- Apsolutno se slažem. Ja sam dirinčila u školici mesec dana, zaradila šest hiljada i pošteno se isplakala nad svojom prvom platom.Previše je to jadno sa naše strane.

- Strašno mi deluje sve ovo oko nas. Bojim se da se uopšte ne snalazim u ovom svetu.

- Osećam se isto. Dobra stvar je što imamo jedna drugu, pa se tešimo. ''Plin'' se sam podići neće.
- Amin sestro. Moram da palim. Klinja se vraća iz škole, moram mu skuvati paprikaš. Mrzi me da ljuštim krompir.
- Što prosto ne kupiš onu smrzntu mešavinu za paprikaš?
- ZAR I TO POSTOJI?! Spasila si me, obožavam te.
- It's just what I do best.

   razgovor je završen