Dete, srećni krajevi i 'Carica Milica'

- Zaljubljena sam u čoveka koji nije otac mog deteta. Ne znam šta ću da radim sa sobom.
- Dolazim večeras.


Sedimo u polumračnoj trpezariji. Slabo svetlo dopire iz kuhinje, jedini zvuk koji može da se čuje je brundanje grejalice. U vazduhu se oseća miris tek skuvanog junećeg gulaša pomešanog sa dimom cigareta.
Na stolu je flaša 'Carice Milice', dve čaše, dve paklice cigareta i tacna sa opušcima. Pored toga šolja u kojoj stavljamo ostatke pampura koje vadimo iz vina jer smo ga otvarale šrafcigerom i čekićem koji je uzela iz alata svog muža. Nema otvarač za vino, on ne pije alkohol. Sve mi je ličilo na srpsku verziju ''Očajnih domaćica'', samo što ja nisam bila domaćica, ali znam da smo obe bile očajne.
Ćutimo. Ona uzima dim i progovara.

-Drugačije sam ovo zamišljala. Toliko smo se voleli na početku, radovala sam se kad sam saznala da sam trudna. Zamišljala sam srećnu porodicu, želela sam da stvorim okruženje drugačije od onog u kome sam odrastala. Bez svađa, bez razvoda. Želim da moje dete zaštitim od svega kroz šta sam ja prolazila. Zato sam se pomirila sa njim.
- Zašto si uopšte prekidala?
- Zašto? Zato što se tokom moje trudnoće potpuno promenio. Rasprave su počele, nezadovoljstvo je raslo. Smetala mu je moja majka, kaže previše se meša, previše smo bliske. Kaže da ga nikad nije volela, da želi da nas rastavi.
- Poznat mi je sindrom sveprisutne majke koja smeta partneru.Verujem da nije lako bilo.
- Naravno da nije. I sama znaš koliko sam ja bliska sa Gocom. Celog života mi je bila tu. Ona i mali su mi najbitniji.
- A on?
- On? Volela bih da on prekine sve ovo, da kaže da je kraj. Osećam se kako me guši. Znaš li da je u dok sam bila osmi mesec otišao na proslavu sa kolegama i nije me ni pozvao. Kao svoju ženu, a čula sam da su drugi dovodili žene. Kasnije mi je priznao da se muvao sa nekom ženskom, zamalo da je vodi u hotel te noći, ali se predomislio jer se setio da čeka trudna žena kući. Užasno me je povredilo to.
-  Razumljivo.
- Kad sam izlazila iz bolnice, majka mi je donela buket cveća i zlatni prsten. Rekla je da je on kupio. Plakala sam od sreće i nisam se ljutila što je ostavio mene i dete taksijem da se vraćamo kući. Posao ga je sprečio. Pored toga, nije hteo da spava pored mene u krevetu. Ne mogu ti opisati taj osećaj nesigurnosti i tuge. Nije mi bilo lepo u svojoj koži. Kao da sam bila nekako oštećena, deformisana. On nije bio tu da mi pomogne da se osetim bolje. Kao da ga nije bilo briga. Ostavio me je samu sa detetom u sobi. Noćima sam plakala.

Uzima poslednji dim cigarete i gasi je u pepeljaru. Dok je gledam pitam se kako neke devojke dožive svoj bajkoviti happily ever after, dok druge prateći belog zeca upadnu u bunar realnog života, gde se konstatno bore sa svojim demonima, pokušavajući da održe zdrav razum i pred drugima očuvaju sliku srećne porodice.

- Šta je ovim drugim?
- On se pojavio kao sunce u ovom mom mraku. Skoro dve godine sam bila samohrana majka. Imala sam muža, ali sve sam sama radila. Kad su došli majstori da nameštaju laminat, moj muž je otišao na selo, jer nije mogao da podnosi buku. Ostavio me je samu sa detetom. Sve sam morala sama da rešavam. Pokušavala sam razgovaram, molila sam ga da se menja. Ništa nije upalilo. Konačno mi je sve to dozlogrdilo i rekla sam mu da pakuje stvari i napusti stan. Tako smo živeli mesecima, ja i moj mali.
Kada sam upoznala njega, pomislila sam da je konačno došao neko vredan, došao je neko zbog koga sam se budila srećna. Dobijala sam pažnju koja mi je falila u bragu. Učinio je da se opet osećam lepo, da se osećam kao žensko. Svako jutro je bilo bolje, budila sam se sa osmehom na licu. Ušla sam u tu vezu, mislila sam da mojoj sreći nema kraja. Dok kraj nije došao.
- Šta se dogodilo?
- Život se desio. On je bio moja slatka pauza od briga i stresova koje mi je muž nanosio. Ali ja nisam sama, imam dete. Kad me je mali pitao: ''Mama, a kad će tata ponovo da bude sa nama?'', ja sam se slomila. Nisam mogla detetu da uskratim život sa ocem. Porodicu. Na kraju sam otvoreno razgovarala sa njim, priznala mu sve i rekla da želim da pokušamo ponovo.
- Kako je on reagovao?
- Iznenađujuće dobro, očekivala sam da će me osuđivati više, da će me mrzeti. Rekao je da razume, rekao je da će se potruditi, da će biti bolji.
- Jel održao svoje obećanje?
- Trudi se. Posvećen je, pomaže. Mali je presrećan što je tu.
- Jesi li i ti?
- Ja sam prazna. Uradila sam ono što je bilo ispravno za moje dete. Ne mogu da prestanem da razmišljam o ovom drugom. Muž mi je trenutno kao cimer. Ali rekao mi je nešto što me je nateralo na razmišljanje. Rekao je: ''Šta misliš, da li bi sve bilo tako idealno sa vama kad godine prođu? Seti se da smo i mi takvi bili na početku. Ludo zaljubljeni. Da li misliš draga moja, da li bi te on voleo nešto više od mene kad bi vam život i problemi zakucali na vrata? Razmisli o tome.'' 
- Jesi li razmislila?
- I dalje razmišljam. Nadam se, nadam se da će biti bolje. Da ću se probuditi jednog dana i da će se u meni javiti onaj osećaj kao na početku, da ću ga voleti kao ranije.
- Šta ćeš raditi do tada?
- Isto što i sad, živim za svoje dete i bivam najbolja majka i dobra supruga njemu. Znaš li da ti zavidim.
- Zašto meni zavidiš?
- Zato što je tvoj put i dalje čisti, možeš da živiš, da praviš greške, da voliš i ostavljaš.
- Ili da ja budem ostavljena.
- Ali zamisli da te je ostavio sa detetom, da li bi tada isto razmišljala.
- Ne znam, ali znam da sam htela da mu rađam decu, da budem žena i majka i domaćica.
- Haha, budalo.
-Zašto?
- Zato je jedno maštati o tome, a drugo je kad ti se to desi. Ne znaš šta bi te snašlo. Dete je velika odgovornost.
- Dobro, to mi je jasno. A kaži mi, jel žališ što si ga rodila?
- Nikada. On je nešto najbolje što mi se dogodilo.
- Eto vidiš.
- Ja vidim, ali ti ne vidiš. Poenta je da izbori koje napraviš do rođenja deteta će biti presudni u tome kakav ćeš život kasnije voditi. Koliko ćeš se mučiti. Pažljivo biraj oca svog deteta, to pokušavam da ti kažem.
- Bože zvučiš kao moja majka.
- Pa ja i jesam keva. Aj, sad sipaj to vino i pokušaj da me ne ubiješ tim prahom od pampura.


Dok sam se vraćala kući razmišljala sam kako bi mi bilo u njenoj koži. Da li bih se dobro snašla sa svim obavezama, da li bih bila dobra majka tom imaginarnom detetu. Ko zna, možda je i dobro što imam još vremena za sebe, imam još opcija, još prilika da uprskam stvari. Videćemo šta će biti.